Dozvoli da ti ispričam jednu priču. Ako si već ovde i citaš ovu prvu rečenicu – nemoj da te uplaši količina teksta ispred tebe. Ako si već ovde, to znači da, kroz neko vreme, ovo može biti i tvoja priča. Pažljivo čitaj. 😊

13.09.2016. Prva godina fakulteta je gotova, druga uskoro treba da počne. Nakon cele godine učenja i navikavanja na novi grad, nove školske predmete i nov život, trebalo mi je nešto drugo osim sedenja pored knjige danonoćno. Septembra 2016. godine, sela sam u avion na relaciji Beograd – Krakov kako bih prisustvovala međunarodnom akademskom seminaru u trajanju od 10 dana na AGH Univerzitetu u Krakovu, u Poljskoj. Mada, ono što sam iskusila tamo, bilo je mnogo više od jednog seminara.

Seminar je organizovan od strane studenata, uz pomoć fakulteta, tačnije studentske organizacije BEST. Do tada nisam ni slutila da je u moći jednog studenta, studenta kao što sam ja i kao što si ti, da organizuje, na najprofesionalniji način, ovakav događaj.

Kasnije sam saznala mnogo više o BEST-u. Saznala sam da u Evropi postoje 93 lokalne BEST grupe i da svaka od njih jednom godišnje organizuje ovakve seminare! Pored toga organizuju inženjerska takmičenja, hakatone, regionalne sastanke, generalne sastanke.. ma svašta nešto, što tada nisam ni znala šta je! Ono najbitnije što sam saznala jeste, da jedna takva grupa postoji i na mom Univerzitetu.

I tako je počela priča zvana BEST Beograd.

Veoma ubrzo postala sam član, upoznala organizaciju, upoznala mnogo, mnogo ljudi, priključila se PR timu, organizovala prvi JobFair, prvo inženjersko takmičenje, prvi hakaton, postala deo organizacionog tima istog tog međunarodnog seminara, zatim i drugi JobFair. Svaki četvrtak bio je rezervisan za BEST druženja, a nekad i ponedeljak, utorak, subota…

13.09.2017. Godinu dana kasnije, može se reći da sam sada već iskusniji BEST-ovac. Ovog puta, na isti dan, sedam na autobus Beograd – Ljubljana i krećem na još jedan međunarodni akademski seminar, ovog puta u Mariboru u Sloveniji. Kao i prethodnog puta, i u Mariboru sam upoznala studente iz cele Evrope i s njima podelila fantastičnih deset dana.

Po povratku u Beograd nisam mnogo mirovala. Sledeća destinacija bila je Skoplje i moj prvi interni događaj u BEST-u, Regionalni Sastanak. Ne bih vas davila mnogo o tome šta je ovaj sastanak, ali to je bio događaj na kojem sam zavolela ceo BEST, ne samo moju lokalnu grupu. Tu sam upoznala mnogo BEST-ovaca, koji su, kao i ja, želeli da unaprede ovu studentsku organizaciju, a tako i unaprede studente tehnike širom Evrope. Tada sam rešila – to je to, kandidovaću se sa Izvršni Odbor moje lokalne grupe čim se vratim u Beograd! Šta je to Izvršni Odbor, pitate se? Da budem iskrena, ni ja nisam znala tačno. Ali ispalo je da je, do dana današnjeg, to moje najbolje stečeno iskustvo.

Postala sam deo Izvršnog Odbora BEST-a Beograd tog novembra, zajedno sa još šest osoba. Za cilj smo imali da u narednih godinu dana vodimo organizaciju, brinemo o članovima, organizujemo projekte…Tokom godinu dana bilo je suza, smeha, loših i dobrih dana, neprospavanih noći (što zbog druženja, što zbog rada), igranja na Tašu, pokvarenih telefona, raznih nadimaka, pohovanih kačkavalja, mnogo životinja… Bilo je drugastva.

Šta mi je ovo iskutsvo donelo? Pre svega, unapredila sam sebe i svoje veštine. Naučila sam kako da zdravo komuniciram sa ljudima sa kojima radim, naučila sam da organizujem svoje vreme, naučila sam kako da vodim tim i projekte… Dobila sam priliku da unapredim druge ljude, što kroz rad u organizaciji, što studente van organizacije koji su bili deo naših projekata. Donelo mi je prijatelje. Porodicu.

Te godine odlučila sam da se posvetim i radu Internacionalnog BEST-a, pre svega kao sekretar departmana za odnose sa javnošću. Uvidela sam koliko je zanimljivo ali i izazovno raditi online sa ljudima iz cele Evrope, koji nekad ni ne dele istu vremensku zonu kao i ti, i koje zapravo, pa – ne poznaješ. Međutim, ta godina donela mi je još putovanja. Obišla sam Istanbul, Sofiju, Skoplje, Solun, Gent i na kraju, ponovo Krakov. 

Moja BEST priča počela je i završila se na istom mestu. U Krakovu, aprila 2019. godine. Možeš li da zamisliš 250 studenata, BEST-ovaca, koji iz petnih žila pevaju “We are simply the BEST” od Tine Turner? E tako je izgledao kraj moje priče.

Nakon 3 godine aktivnog rada, bilo je vreme da pustim mlađe generacije da iskuse BEST i BEST-ovanje. Ja sam, međutim, još uvek tu negde. Održim neki trening s vremena na vreme. Pratim dešavanja. Pratim moju lokalnu grupu. I veoma mi je drago zbog onoga što vidim i čujem.

A ti?

Ako čitas ovo, a nisi BEST-ovac, onda je verovatno prava odluka da postaneš jedan.

Ako čitaš ovo, a jesi BEST-ovac, imam samo jedan savet: iskoristi SVE što ti BEST pruža!

Marija