Pogledaj ispod stola!

Jutro, kao i svako drugo januarsko jutro. Pospano. Na putu ka čitaonici već sto puta si pomislio “Šta mi je u životu trebalo da upisujem ovaj fakultet?!” Stižeš tamo, sedaš i zveraš okolo kako bi što više produžio vreme neučenja. “Zamisli ništa se od juče nije promenilo, drveni stolovi, zelena lampa, ista knjiga iz Rimskog prava, sve je tu. Kako dosadno.”, misliš se u sebi. Pogledaš malo bolje i uočiš stiker.

“Verovatno me neko obaveštava da je ovo mesto zauzeto. Grrrr…”, promrmljaš sebi u bradu. Zagledaš se malo bolje dok ti do ganglija ne dođe da na papiru piše: Pogledaj ispod stola! “Ma, jel ovo neko našao mene da zavitlava u sred januarskog roka??!”, isprva ti prolazi kroz glavu. Ipak, ništa te ne košta da proturiš glavu, ko zna, možda ti je neki dobri duh ostavio pitanja koja će doći. Saginješ se i gle čuda, niko te ne zavitlava. Neko je mislio i na tebe! Neće se taj ispit sam položiti.